Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) – simptomi, uzroci i psihoterapijski pristup

Šta je OKP – Simptomi, uzroci i lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja

Karakteriše ga prisustvo opsesija i/ili kompulzija. Opsesije su povratne ili perzistentne misli, slike ili opsesivni impulsi/nagoni koji se doživljavaju kao intruzivne, neželjene i neprihvatljive i uzrokuju značajnu anksioznost i distres. Da bi smanjila anksioznost osoba pokušava da ignoriše ili potisne opsesije ili da ih neutrališe izvođenjem kompulzija. Kompulzije (prisilne radnje) jesu repetitivna ponašanja ili repetitivni mentalni akti koje osoba izvodi kao odgovor na opsesije, prema odredjenim pravilima ili da bi postigla osećaj „kompletnosti“.

U praksi se OKP manifestuje tako što opsesivne misli izazivaju intenzivnu anksioznost, na koju osoba odgovara tzv. kompulzivnim radnjama. Na primer, osoba može doživeti misao da su ruke prljave ili kontaminirane, ili da u stanu postoji opasnost (struja uključena, vrata otključana). U odgovoru na ovo, može razviti ritual pranja ruku ili stalnog proveravanja brave da bi smanjila strah. Osobe sa OKP-om prepoznaju da su njihovi postupci često iracionalni (npr. preterano pranje ruku), ali uprkos tome osećaju snažnu potrebu da ih ponavljaju.

Kako izgleda OKP u svakodnevnom životu

Simptomi se obično javljaju kroz opsesivne misli i/ili kompulzivne radnje. Oni mogu postati izraženi u svim područjima života: na poslu, fakultetu, u  interpersonalnim odnosima, pa čak i u jednostavnim svakodnevnim aktivnostima.

Opsesivne misli (opsesije)

Opsesije su nametljive misli, slike ili impulsi koji stvaraju napetost, strah ili gađenje. Osoba pokušava da ih ignoriše ili neutrališe, ali one se vraćaju i postaju sve nametljivije.

Najčešće teme su:

strah od mikroorganizama, prljavštine, virusa.
neželjene misli seksualnog ili religijskog sadržaja
agresivne ili nasilne slike koje osoba ne želi i ne bi sprovela u delo
katastrofični scenariji o nesrećama, povredama ili „nečemu strašnom“ što bi moglo da se dogodi
preterana briga oko moralnosti, ispravnosti ili odgovornosti
Opsesije često traju i kada osoba zna da nisu realne — ali ih doživljava kao uznemirujuće i nametljive.

Kompulzivne radnje (kompulzije)

Kompulzije su rituali kojima osoba pokušava da privremeno smanji napetost koju stvaraju opsesije. To mogu biti vidljive ili mentalne radnje.

Najčešći primeri:

učestalo pranje ruku ili čišćenje (često po strogo određenom redosledu)
ponavljano proveravanje (brave, prekidači, šporet, dokumenti)
dovodjenje u red i simetriju „dok ne bude kako treba“
kompulzivno brojanje ili izvođenje radnji određen broj puta
posebni obrasci hodanja ili ponašanja
izbegavanje situacija koje bi mogle pokrenuti neprijatne misli
Iako te radnje donesu kratkotrajno olakšanje, one zapravo jačaju anksioznost i održavaju krug OKP-a.

Osoba je u većini slučajeva svesna da su rituali iracionalni, ali osećaj unutrašnje napetosti je toliko snažan da joj je teško da prestane.

Dodatni znaci i varijacije OKP-a

Kod nekih osoba se javljaju i tikovi — kratkotrajni, ponavljajući pokreti (treptanje, grimase) ili vokalizacije (kašljucanje, pročišćavanje grla).
Simptomi ponekad slabe pa se vrate, a njihov intenzitet može varirati u zavisnosti od stresa, umora i životnih okolnosti.

Zašto se OKP javlja?

Ne postoji jedan jedini uzrok, obično je u pitanju kombinacija faktora: uticaja genetike, sredine i stresa.

Genetske predispozicije

Istraživanja pokazuju da opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) može biti delimično nasledan. Osobe koje imaju člana porodice prvog stepena (roditelja, brata ili sestru) sa OKP-om imaju znatno veći rizik da razviju slične simptome. Studije na blizancima ukazuju da genetika objašnjava oko 40–50% verovatnoće pojave poremećaja, dok ostatak zavisi od životnog okruženja i iskustava.

Pored toga, u porodicama sa OKP-om češće se javljaju i anksiozni poremećaji ili tik poremećaj, što pokazuje da genetski faktori mogu povećati osetljivost na različite srodne mentalne probleme. Razumevanje ove porodične i genetske komponente pomaže stručnjacima da bolje procene rizik i planiraju psihoterapijski tretman.

Crte ličnosti

Mnoge osobe koje kasnije razviju OKP ranije su bile sklone:

perfekcionizmu
preteranoj savesnosti
rigidnosti i kontroli
povećanom osećaju odgovornosti
sumnjičavosti i oprezu

Način funkcionisanja mozga

Istraživanja pokazuju razlike u oblastima mozga uključenim u regulaciju straha i ponašanja, ali ove promene same po sebi ne određuju da li će neko razviti OKP.

Uticaj sredine i stresa

Simptomi se mogu pojaviti postepeno, ali često počinju ili se pojačavaju nakon:

gubitka bliske osobe
razdvajanja ili prekida veze
dugotrajnog stresa
telesne bolesti
promene životnih uslova
značajnog životnog pritiska (roditeljstvo, novi posao, preseljenje…)
Važno je razumeti da OKP nije izbor osobe — to je način na koji mozak reaguje na anksioznost i stres, i može se uspešno tretirati psihoterapijom.

Kako psihoterapija može pomoći

U svom radu primenjujem kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), kao i metode koje su posebno razvijene za tretman OKP-a, pre svega:

ERP (izlaganje i sprečavanje rituala)

Ovo je najefikasniji savremeni pristup. Podrazumeva:

postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju anksioznost
postepeno prestajanje sa ritualom i smanjenje straha bez kompulzije
menjanje pogrešnih uverenja koja održavaju OKP
Uz profesionalno vođenje, anksioznost se postepeno smanjuje, a osoba stiče samopouzdanje i razumevanje svojih obrazaca.

Kognitivni rad na opsesijama

Uključuje identifikovanje i modifikaciju misli kao što su:

„Ako ne proverim, nešto loše će se desiti.“
„Moram biti 100% siguran.“
„Ove misli govore nešto o meni.“
 

Kada potražiti stručnu pomoć?

Preporučujem da mi se javite ako:

osećate da Vam svakodnevica postaje opterećena proveravanjem, pranjem ili mentalnim ritualima.
izbegavate određene situacije zbog straha.
osećate krivicu ili sram zbog svojih misli.
Vas simptomi remete u svakodnevnom funkcionisanju.
Se simptomi ponavljaju u talasima i postaju sve intenzivniji.
Što ranije započnete rad, prognoza je bolja.
Ne morate čekati da anksioznost postane prevelika — postoji efikasan način rada i jasni koraci ka olakšanju.